Stollen – Nemački božićni hleb

Za razliku od nas i Italijana, kod kojih svako selo ima sopstveni recept za brožićni obredni hleb, nemački stolen toliko je popularan da su ga, kao tradiciju prigrlile mnoge severnjačke zemlje, od Norveške do Velike Britanije koja voli da ga vidi na trpezi pored svog božićnog pudinga. Ne čudi, jer je ovaj beli slatki hleb, krcat sušenim voćem, koricom citrusa i posut šećerom, savršena je kombinacija ukusa, slatkoće i dugotrajnosti – pod uslovom da se ukućani ne zainate i pojedu ga istog dana.

Njegova istorija nije obećavala: u Srednjem veku ovaj obredni božićni hleb pravio se samo od pšeničnog brašna, ovsa, ulja i vode. Budući tvrd, a pravljen u vreme posta koji je tada bio bezmlečni, saksonski pekari tražili su od pape da im dozvoli korišćenje putera, pošto je ulje bilo preskupo. To im se i desilo u 15. veku, a za ovu “uslugu” morali su da plaćaju porez. Sve se srećno završilo kad je Nemačka postala protestantsta, a tad je i krenuo uspon popularnosti ovog hleba, dodavanjem sastojaka koji su mu poboljšavali ukus. Drezdenski stolen – štricel – bio je prvi vlažni, težak voćni hleb zabeležen u zvaničnom dokumentu 1474. godine, a zbog slavnog porekla dobio je i poseban pečat od kralja Avgusta Drugog Jakog. Ovaj kolač proizvodi samo 150 drezdenskih pekara, i pravo je nacionalno blago, kome je posvećen i festival – Stollenfest.