Ruski krendel

Činjenica je da su mnogi tradicionalni božićni hlebovi širom sveta međusobno prilično slični po tome što se uvek prave od obogaćenog testa, a još češće su aromatizovani začinima i sadrže neku vrstu voća i orašastih plodova. Ono po čemu se međusobno razlikuju od drugih je broj jaja i količina maslaca u testu, količina začina, suvog voća i orašastih plodova (ponekad i semenki), bez obzira da li se voće umeša u testo ili koristi kao punjenje i oblik u koji se peče hleb.

Ruski krendel drugačiji je od ostalih slatkih obrednih hlebova po tome što je ispunjen mešavinom svežih jabuka i suvog voća, poput kajsija i suvih šljiva. Posle pečenja, krendel se lagano premazuje glazurom od šećera i pospe isečenim bademima ili šećerom u prahu. On je omiljeni hleb za Božić u Rusiji i Ukrajini, ali se takođe peče i služi na rođendane ili imendane, praznike svetitelja po kojima je slavljenik nazvan, a koji se u Rusiji još uvek više slave od rođendana.

U božićno vreme krendl slavi Isusovo rođenje. Legenda, više nego istorijski izvori, kaže da je krendl nastao kad su monasi, želeći da se zahvale Tvorcu za svoj svakodnevni hleb, ispekli hleb, dajući mu oblik ruku prekriženih na grudima u molitvi. Tako se pojavila prva pereca. U Rusiju su pereci, odnosno kringle, stekli popularnost u vreme Petra Prvog, posle aneksije Viborga, koji je nosio nadimak „Grad pereca“. Viborška pereca (puter, kardamom i brojni začini) pekla se po receptu franjevačkih monaha i isporučivala carskom dvoru još od doba Petra Prvog i tako je ušla i u svakodnevnu kuhinju, ipak, za posebne praznike.

Krendl je, kao i mnogi evropski obredni hlebovi sa kvascima, napravljen od obogaćenog testa. Punjenje je obično sveža jabuka i suvo voće poput kajsija i suvih šljiva kuvano do džema sličnog gustini sa nekim začinom.