ČOVEK, HLEB I SO
Hleb naš nasušni
Hleb jeste ljubav, radost i život… Neizmerna je bila radost mesilja kada su u prilici da ruke spuste u brašno koje kasnije vodom i kvascem umese u testo. Ne samo zbog nedostatka hrane u nekim periodima već zbog topline koju unosi miris hleba u kuću, zbog okupljanja porodice i zajedničkog obedovanja.
Najčešće pečen u okruglom plehu, u pepelu ili u kamenim pećima, poprima različitu simboliku… Okrugao poput kupole u crkvi, oreola, meseca i sunca kao merila vremena, hleb je na prostoru Balkana bio so života, neretko jedina prehrambena namirnica, obeležje slave ili svetovnog dana, izraz bogatstva i poštovanja praznika ili siromaštva u kome hleb daje život.
Tradicija pravljenja hleba je značajna u svim narodima. U Srba se hleb nije pravio kao danas pekarskim kvascem, već tradicionalno pripremanim domaćim kvascem čiji se recept čuvao kao porodična tajna.
Hleb i čovek
Hleb i čovek koračaju zajedno, od dolaska na svet do kraja života. Hleb, pogača daruju se na rođenju, njima se obeležava slava, praznik, slavi se život i tuguje u boli. Zato je hleb hrana našeg tela i duše, a kultura hleba mozaički prikaz prošlosti, sadašnjosti i budućnosti čoveka. Vavilonci su koristili metaforu „hleb života“ – verujući da postoji hleb koji donosi besmrtnost.
Hleb i so
Dva osnovna nutrijenta našla su svoje mesto u tradiciji mnogih naroda. Poslužiti hleb i so na ukrašenom služavniku, prekrivenom miljeom, izraz je dobrodošlice u brojnim kulturama. Ovaj običaj posebno je značajan u slovenskim zemljama, ali je prisutan i u nordijskim, baltičkim, balkanskim i drugim evropskim kulturama. Tradicija služenja hleba i soli kao izraz dobrodošlice, upotpunjena je narodnom nošnjom koju nose domaćini ili neko ko u njihovo time gostima izražava dobrodošlicu. Običaj je prisutan i u kućnoj slavskoj, prazničnoj atmosferi ali i u državničkim posetama, što hleb čini dragocenom alatkom kulturne diplomatije.
Radica Smiljković, saradnica Kancelarije za kulturnu diplomatiju
Tekst je prvobitno objavljen na portal Infovizija
