Povojnica

Hlebom je obeležen prvi korak u životu svakog čoveka. Svečan i veliki dan dolaska bebe u kuću rođaci obeležavaju darovima, a među neizostavnim je pogača ili povojnica po kojoj se zove i sam dolazak u kuću gde je stigla beba – povojnica ili babine. Nošenje povojnice tek rođenom detetu rezervisano je samo za žene. Najpre dolazi svekrva, potom majka, sestre, komšinice, kumovi…

Sećam se da je moja baka uvek svečano prala ruke više puta pre nego što počne da priprema bilo koji hleb. Isto, gotovo ritualno je tako prala ruke i kada presipa mleko i pravi sir.

Povojnica se sprema uvek s radošću jer je takav i povod, a ovaj običaj je prilično očuvan u Srbiji. Različiti su recepti ali je najčešće presna, odnosno bez kvasca, već sa malo sode bikarbone i nije ni slatka ni slana. Naravno, tradicionalno okruglog oblika i bez ukrasa. Gotovo kao čist list papira, kakva je i tek rođena beba. Ukrašavanje pogača, hlebova ostavljeno je za sve dalje korake – događaje u životu.

Pogača se služi odmah, i onima koji su je doneli. Zabeleženo je da u nekim delovima Srbije postoji običaj da ako se rodila devojčica, pogaču najpre uzme neko muško dete, kako bi sledeća beba bila dečak. Pored povojnice, donosi se i nešto slatko, darovi majci i detetu (detetu najčešće novac koji se stavlja u krevetac kako bi roditelji kupili šta žele, a majci materijal za haljinu – darovi se menjaju tokom vremena).  Povojnica se donosi do 40 dana. Donošenjem prve pogače sugeriše se da će se dečak ili devojčica oženiti ili udati.

Tako počinje putovanje čoveka i hleba. Povojnica simbolički predstavlja povezanost sa hlebom i na neki način otvara put i uvodi dete u širi krug zajednice.

Radica Smiljković

Foto: Kancelarija za kulturnu diplomatiju