July 2024
NEMA HLEBA – NEMA NAS?
Susret našeg pradavnog pretka sa žitaricama jedan je od prelomnih trenutaka u razvoju civilizacije. Saznanje da gajenjem žita, a potom i drugih biljnih vrsta, može sebi da obezbedi zalihe hrane za duži vremenski period i time smanji opasnost od gladi u korenu je promenilo čovekov odnos prema sebi i svetu. Naš pradavni predak od lovca - sakupljača koji je život provodio u stalnom pomeranju i kretanju za lovinom, u surovim uslovima otvorenog prostora, postaje zemljoradnik, uspostavljajući sedelački način života i stvaranje trajnih naseobina. Ovom korenitom promenom čovek počinje da stvara ono što danas nazivamo kultura. Uzgoj prvih žitarica, najverovatnije[...]
February 2024
Habanada
Ceia de Natal, or Christmas dinner in Brazil veoma je važan događaj u životu prosečne brazilske porodice, toliko važan da ova večera traje od ponoći pa sve do rane zore. Među poslasticama u ovom kulturnom i gastronomskom konglomeratu, u božićno vreme izdvaja se ramanada, koja prodseća na francuski tost, sa cimetom i šećerom. Iako po sastavu liči na ovu francusku poslasticu, habanada, kako se izgovara, prži se drugačije i ne postoji njena slana varijanta. Otopljeni šećer, mleko, jaja i cimet neizostavni su sastojci, a umočenom pa isprženom belom hlebu po ukusu se mogu dodati i seckani bademi, lešnici, suvo grožđe.[...]
January 2024
Česnica – srpska dika
Nekad od Korenice do Varvarina, danas od Perta do Rejkjavika, srpska česnica na božićnom stolu zauzima počasno mesto. I to je, osim obrednog značaja mešenja kolača radi obezbeđivanja zdravlja ukućana i opšteg napretka porodice, ujedno i jedina zajednička karakteristika ovog obrednog hleba. Jer, način pripreme i sastojci razlikuju se od sela do sela, a velika reka razdvaja i naše česnice: dok se južno od Dunava one prave kao beskvasni hleb, slan ili sladak, u Vojvodini je česnica slatka pita od oraha i meda. Poreklo hlebne i baklavne verzije se samo naslućuje: dok je beskvasni hleb od najlepšeg brašna u kući[...]
December 2023
Ruski krendel
Činjenica je da su mnogi tradicionalni božićni hlebovi širom sveta međusobno prilično slični po tome što se uvek prave od obogaćenog testa, a još češće su aromatizovani začinima i sadrže neku vrstu voća i orašastih plodova. Ono po čemu se međusobno razlikuju od drugih je broj jaja i količina maslaca u testu, količina začina, suvog voća i orašastih plodova (ponekad i semenki), bez obzira da li se voće umeša u testo ili koristi kao punjenje i oblik u koji se peče hleb.Ruski krendel drugačiji je od ostalih slatkih obrednih hlebova po tome što je ispunjen mešavinom svežih jabuka i suvog[...]
November 2023
Kerststol – Holandski božićni hleb
Holanđani Božić proslavljaju dva dana, a fešta počinje posle ponoćne mise, kad ih u kući dočekuje koffietafel, odnosno kafe stočić, s raznim đakonijama kojima se prekida post pre odlaska u krevet. Prvi dan Božića obeležava se svečanim ručkom, a njegova glavna zvezda je kerststol, slatka vekna, puna kandiranog voća, korica od limuna i pomorandže i suvog grožđa. Ponekad Holanđani gotove vekne kupe u obližnjoj pekari i peku ih kod kuće. Ova poslastica služi se i narednih dana, uz čaj. Ako je presečen i napunjen kremom od badema, zove se jednostavno stol. Isti kolač sprema se i za Uskrs, i[...]
August 2023
Stollen – Nemački božićni hleb
Za razliku od nas i Italijana, kod kojih svako selo ima sopstveni recept za brožićni obredni hleb, nemački stolen toliko je popularan da su ga, kao tradiciju prigrlile mnoge severnjačke zemlje, od Norveške do Velike Britanije koja voli da ga vidi na trpezi pored svog božićnog pudinga. Ne čudi, jer je ovaj beli slatki hleb, krcat sušenim voćem, koricom citrusa i posut šećerom, savršena je kombinacija ukusa, slatkoće i dugotrajnosti – pod uslovom da se ukućani ne zainate i pojedu ga istog dana. Njegova istorija nije obećavala: u Srednjem veku ovaj obredni božićni hleb pravio se samo od pšeničnog brašna,[...]
March 2023
Roscon de Reyes
ROSCON DE REYES (Kraljevska kruna) pravi se i služi samo 6. januara, na praznik Sveta tri kralja. Tada se deci dele pokloni koje im donose kraljevi s Orijenta. Tog jutra se služi kraljevski roskon i po tradiciji je unutra jedno zrno pasulja, ali se u poslednje vreme sve češće u ovaj kolač stavlja novac. Ko ga nađe, taj je kralj porodice, veruju Španci. Poreklo mu je ipak pagansko, jer ovaj slatki hlebno-voćni prstenasti kolač bio je deo tradicije proslavljanja Saturnalija, zimskog solsticija, u Starom Rimu. Iz tog doba potiče i verovanje da će onaj ko nađe pasulj ili zlatnik[...]
February 2023
Božić na italijanski način
Ako ste mislili da smo jedina zemlja s nekoliko verzija božićnog hleba, pogrešili ste. Nekadašnje komšije, Italijani, imaju više vrsta lokalnih obrednih hlebova, a zajednički im je deo naziva “pane” ili “pan”, što znači hleb. I svi su slatki. Pandoro, pandolče, panforte, panpepato, panđalo i panetone, srednjovekovne su verzije božićnog hleba, a glavni sastojci su belo brašno, šećer, jaja, rendana korica citrusa i začini. Nekima se dodaje i kandirano voće, nekima čokolada, poneki se ukašavaju sladoledom i zabaljone kremom od jaja. Ovoga puta držaćemo se Venecije. Pandoro Ovaj slatki hleb iz Verone pravi se u obliku zvezde i posipa[...]