July 2024
NEMA HLEBA – NEMA NAS?
Susret našeg pradavnog pretka sa žitaricama jedan je od prelomnih trenutaka u razvoju civilizacije. Saznanje da gajenjem žita, a potom i drugih biljnih vrsta, može sebi da obezbedi zalihe hrane za duži vremenski period i time smanji opasnost od gladi u korenu je promenilo čovekov odnos prema sebi i svetu. Naš pradavni predak od lovca - sakupljača koji je život provodio u stalnom pomeranju i kretanju za lovinom, u surovim uslovima otvorenog prostora, postaje zemljoradnik, uspostavljajući sedelački način života i stvaranje trajnih naseobina. Ovom korenitom promenom čovek počinje da stvara ono što danas nazivamo kultura. Uzgoj prvih žitarica, najverovatnije[...]
February 2024
Habanada
Ceia de Natal, or Christmas dinner in Brazil veoma je važan događaj u životu prosečne brazilske porodice, toliko važan da ova večera traje od ponoći pa sve do rane zore. Među poslasticama u ovom kulturnom i gastronomskom konglomeratu, u božićno vreme izdvaja se ramanada, koja prodseća na francuski tost, sa cimetom i šećerom. Iako po sastavu liči na ovu francusku poslasticu, habanada, kako se izgovara, prži se drugačije i ne postoji njena slana varijanta. Otopljeni šećer, mleko, jaja i cimet neizostavni su sastojci, a umočenom pa isprženom belom hlebu po ukusu se mogu dodati i seckani bademi, lešnici, suvo grožđe.[...]
January 2024
Česnica – srpska dika
Nekad od Korenice do Varvarina, danas od Perta do Rejkjavika, srpska česnica na božićnom stolu zauzima počasno mesto. I to je, osim obrednog značaja mešenja kolača radi obezbeđivanja zdravlja ukućana i opšteg napretka porodice, ujedno i jedina zajednička karakteristika ovog obrednog hleba. Jer, način pripreme i sastojci razlikuju se od sela do sela, a velika reka razdvaja i naše česnice: dok se južno od Dunava one prave kao beskvasni hleb, slan ili sladak, u Vojvodini je česnica slatka pita od oraha i meda. Poreklo hlebne i baklavne verzije se samo naslućuje: dok je beskvasni hleb od najlepšeg brašna u kući[...]
December 2023
Ruski krendel
Činjenica je da su mnogi tradicionalni božićni hlebovi širom sveta međusobno prilično slični po tome što se uvek prave od obogaćenog testa, a još češće su aromatizovani začinima i sadrže neku vrstu voća i orašastih plodova. Ono po čemu se međusobno razlikuju od drugih je broj jaja i količina maslaca u testu, količina začina, suvog voća i orašastih plodova (ponekad i semenki), bez obzira da li se voće umeša u testo ili koristi kao punjenje i oblik u koji se peče hleb.Ruski krendel drugačiji je od ostalih slatkih obrednih hlebova po tome što je ispunjen mešavinom svežih jabuka i suvog[...]
November 2023
Kerststol – Holandski božićni hleb
Holanđani Božić proslavljaju dva dana, a fešta počinje posle ponoćne mise, kad ih u kući dočekuje koffietafel, odnosno kafe stočić, s raznim đakonijama kojima se prekida post pre odlaska u krevet. Prvi dan Božića obeležava se svečanim ručkom, a njegova glavna zvezda je kerststol, slatka vekna, puna kandiranog voća, korica od limuna i pomorandže i suvog grožđa. Ponekad Holanđani gotove vekne kupe u obližnjoj pekari i peku ih kod kuće. Ova poslastica služi se i narednih dana, uz čaj. Ako je presečen i napunjen kremom od badema, zove se jednostavno stol. Isti kolač sprema se i za Uskrs, i[...]
March 2023
Roscon de Reyes
ROSCON DE REYES (Kraljevska kruna) pravi se i služi samo 6. januara, na praznik Sveta tri kralja. Tada se deci dele pokloni koje im donose kraljevi s Orijenta. Tog jutra se služi kraljevski roskon i po tradiciji je unutra jedno zrno pasulja, ali se u poslednje vreme sve češće u ovaj kolač stavlja novac. Ko ga nađe, taj je kralj porodice, veruju Španci. Poreklo mu je ipak pagansko, jer ovaj slatki hlebno-voćni prstenasti kolač bio je deo tradicije proslavljanja Saturnalija, zimskog solsticija, u Starom Rimu. Iz tog doba potiče i verovanje da će onaj ko nađe pasulj ili zlatnik[...]