July 2024
NEMA HLEBA – NEMA NAS?
Susret našeg pradavnog pretka sa žitaricama jedan je od prelomnih trenutaka u razvoju civilizacije. Saznanje da gajenjem žita, a potom i drugih biljnih vrsta, može sebi da obezbedi zalihe hrane za duži vremenski period i time smanji opasnost od gladi u korenu je promenilo čovekov odnos prema sebi i svetu. Naš pradavni predak od lovca - sakupljača koji je život provodio u stalnom pomeranju i kretanju za lovinom, u surovim uslovima otvorenog prostora, postaje zemljoradnik, uspostavljajući sedelački način života i stvaranje trajnih naseobina. Ovom korenitom promenom čovek počinje da stvara ono što danas nazivamo kultura. Uzgoj prvih žitarica, najverovatnije[...]
February 2024
Habanada
Ceia de Natal, or Christmas dinner in Brazil veoma je važan događaj u životu prosečne brazilske porodice, toliko važan da ova večera traje od ponoći pa sve do rane zore. Među poslasticama u ovom kulturnom i gastronomskom konglomeratu, u božićno vreme izdvaja se ramanada, koja prodseća na francuski tost, sa cimetom i šećerom. Iako po sastavu liči na ovu francusku poslasticu, habanada, kako se izgovara, prži se drugačije i ne postoji njena slana varijanta. Otopljeni šećer, mleko, jaja i cimet neizostavni su sastojci, a umočenom pa isprženom belom hlebu po ukusu se mogu dodati i seckani bademi, lešnici, suvo grožđe.[...]
January 2024
Česnica – srpska dika
Nekad od Korenice do Varvarina, danas od Perta do Rejkjavika, srpska česnica na božićnom stolu zauzima počasno mesto. I to je, osim obrednog značaja mešenja kolača radi obezbeđivanja zdravlja ukućana i opšteg napretka porodice, ujedno i jedina zajednička karakteristika ovog obrednog hleba. Jer, način pripreme i sastojci razlikuju se od sela do sela, a velika reka razdvaja i naše česnice: dok se južno od Dunava one prave kao beskvasni hleb, slan ili sladak, u Vojvodini je česnica slatka pita od oraha i meda. Poreklo hlebne i baklavne verzije se samo naslućuje: dok je beskvasni hleb od najlepšeg brašna u kući[...]
March 2023
Roscon de Reyes
ROSCON DE REYES (Kraljevska kruna) pravi se i služi samo 6. januara, na praznik Sveta tri kralja. Tada se deci dele pokloni koje im donose kraljevi s Orijenta. Tog jutra se služi kraljevski roskon i po tradiciji je unutra jedno zrno pasulja, ali se u poslednje vreme sve češće u ovaj kolač stavlja novac. Ko ga nađe, taj je kralj porodice, veruju Španci. Poreklo mu je ipak pagansko, jer ovaj slatki hlebno-voćni prstenasti kolač bio je deo tradicije proslavljanja Saturnalija, zimskog solsticija, u Starom Rimu. Iz tog doba potiče i verovanje da će onaj ko nađe pasulj ili zlatnik[...]